среда, 12. новембар 2014.

Kao što je poznati nuklearni arheolog Arnold Švarceneger rekao: “Ko drugome jamu kopa taj baš ima snage!”.



ARHEOLOGIJA
 
Hiljadu mu vekova pre i posle naše ere, uvek sam se pitao ko zatrpava tolike zidine, ćupove, gradove, arheološka nalazišta, iskopine, ukopine…?
Zanima me ko zatrpava a naročito me zanima i kako zatrpava toliko toga ako u to vreme nije bilo bagera, rovokopača, ašova, lopata, krampova, kolica…?
I kako da su toliko dugo zakopavali a niko nije iskopavao do skorijih vekova…?
Ako zanemarimo ove pomenute sitnice, arheologija je veoma bitna nauka u razvoju fizičkih sposobnosti naučnika jer kad pogledamo druge nauke gde se samo sedi za stolom bez fizičke aktivnosti onda vidimo da ova nauka pored duha razvija i telo!
Kao što je poznati nuklearni arheolog Arnold Švarceneger rekao: “Ko drugome jamu kopa taj baš ima snage!”. 
Razvojem arheologije se razvijamo i fizilčki i celo ljudsko društvo jer toliko je toga zatrpano da ne mogu samo naučnici da sami obave toliko obimna iskopavanje već se mora angažovati i šira društvena zajednica i ljudska populacija. Tako zahvaljujući razvoju arheologije ašov je mnogima doneo zdraviji život, a mi svi znamo, kao što je rekao naš doajen Velimir Živojinović, da je i “zdravom duhu potrebno zdravo telo, zdrava hrana, zdravo piće…”.
Da bih i ja doprineo razvoju, kako arheologije, tako i boljem fizičko zdravstvenom stanju ljudskog roda, izmislio sam arheološku poluautomatski ašov kojim sa lakoćom rijete po odabranom zemljištu a koja radi po sistemu poluge. Vaše je samo da zabodete ašov u odabrani deo zemljišta i laganim pritiskom noge na njen metalni deo i laganim potiskom na drveni kraj držača ašova utičete da se donji metalni deo ašova sam izdiže zahvatajući željeni komad zemljišta. Potom se podignuti donji metalni deo ašova izdiže i pod uticajem pritiska na gornji drveni deo okreće automatski ispuštajući iskopani deo zemljišta…
Ponavljanjem ovog postupka u što više navrata sve više pomažete istraživanju a u isto vreme i razvoju kako arheologije kao nauke, tako i razvoju svoga tela.
Da bi se pristupilo istraživačkom radu sa arheološkim poluautomatskim ašovom potrebno je da istraživači prođu jedan period laboratorijske edukacije i upozavanja sa ovim novim arheološkim aparatom. U tu svrhu sam oformio laboratoriju na otvorenom na imanju moga strica, gde on između ovih mojih časova edukacije gaji povrće.
Prvi rezultati posle obuke u laboratoriji na otvorenom su odlični. Budući istraživači su stekli snagu, rutinu i nepohodno znanje, dok je i stric zadovoljan (jer je povrće dobro rodilo) a u isto vreme i razvoj arheologije napreduje…
Ne znam da li ste shvatili ovaj sklop dobrobiti ali i ako jeste i ako niste moja laboratorija na otvorenom čeka na sve željne nauke i zdravlja…

Arkadije Jovanović

Нема коментара:

Постави коментар