уторак, 28. октобар 2014.

PUTOVANJE KROZ VREME





Hiljadu mu vremenskih intervala i relativnosti vremena kako je ta relativnost čudna stvar... Sve je tako relativno...
Ako uzmemo na primer jedan vek, sto godina, kako je to relativno kratko vreme u odnosu na stvaranje sveta...
Ili uzmimo na primer jednu minutu, kako je to relativno dugo vreme ako imate brzopotezni problem sa stomakom i u wc morate brzo jer je pripelo a on je udaljen oko minut brzog hoda koji nikako da prođe a vi nikako da stignete...
Ili na primer kako su duge sekunde ako sednete na vreo šporet...

U naučnoj literaturi, naročito posle Ajnštajnovog otkrića da se vreme različito ponaša u raznim fizičkim sredinama, nastale su mnoge hipotenuze o mogućnosti putovanja kroz vreme. S obzirom da se vreme povezuje sa dinamikom kosmičkih zbivanja, misli se na mogućnost konstruisanja letilica bržih od fizičkih događaja, u kojima bi se moglo, gotovo bez ograničenja u smislu brzine i pravca, putovati nazad kroz prošlost, kao i u budućnost

Kao što je čuveni vremepolog Žil Vern rekao: „Nema sadašnjosti bez prošlosti, ni budućnosti bez sadašnjosti, ali šta ćemo danas za ručak...“.

Mnogi su pokušavali da naprave taj uređaj koji omogućava kretanje kroz vreme i zove se vremeplov.  U slučaju da je dobro napravljen, svesno upravljen i dirigovan, podrazumeva se da bi korisnik vremena imao punu kontrolu nad vremenom i njegovim tokovima. „Putovanje kroz vreme" bi omogućilo putniku da na izvestan način utiče na događaje koji su već prošli, a time posredno na one koji će doći. Mogao bi se, dakle, po volji menjati karakter prošlosti, što bi se nesumnjivo odrazilo na događaje u sadašnjosti i budućnosti, doprinelo bi da se izmene uslovi čak i u odnosu na naše vlastito postojanje! Ako putujete kroz vreme može da se desi da vi živite pre nego što ste rođeni i budete u vremenu kad se ni vaš deda nije rodio... Ili ako gledamo kraće intervale razmišljam šta bi se desilo ako bi vi pojeli tortu i onda se vratili u doba dana pre nego što se ona uopšte napravila – da li bi ona još bila u vašem stomaku?
Kao što vidite mene više zanima filozofski pristup tom problemu. Nemam ništa protiv da se bilo ko nadoveže na ovu temu, koja je i inače veoma opširna, a ja ću se koncentrisati na unutrašnju suštinu: šta je vreme, njegova suština, mišljenje filozofa o vremenu..., te šta je putovanje «kroz» vreme, da li ono traje, da li je trenutno, momentalno prebacivanje u vremenu i prostoru, sa definisanjem šta je prostor ...  
Širenje ove teme počeo sam sa teorijom koji pripremam, a zove se Srpska geometrija prostora, što znači, da vam pojasnim, da predmet koji hoćete da unesete kroz vrata mora biti ili uži ili niži od tih vrata a najbolje je oba... Ili, na primer, da bi sipali dva litra tečnosti u neku posudu ona mora da bude veće zapremine od dve litre ali može da bude zapremine i pet litara a nekada i više.
Da bismo putovali kroz vreme, trebali bismo imati mnogo napredniju tehnologiju od one koja nam je trenutno na raspolaganju, a čak i tada bismo naišli na naizgled nepremostive probleme.
Kao što je rekao moj školski drug Albert Ajnštajn: “Vreme je relativno relativno.“

A ja kažem, sekunda je sekunda, zato jer smo mi rekli da je tako. Dan je dan jer je to vreme za koje se naša planeta okrene oko svoje ose, dok se ne usvoji amandman na prethodno izrečeno. Na drugoj planeti, to bi sve bilo drugačije. Mašine nemaju koncept vremena. Sigurno da možemo napraviti mašinu koja uz pomoć kvarca i kristala simulira vremenski pomak, ali to je sve što ta mašina radi... simulira vremenski protok.
Kako napraviti mašinu koja meri vreme unazad?
Kako da kažemo kompjuteru, vodi me u 16. septembar 1972.?
Da li mašina traži da unesemo tačno vreme? 
Trebamo li biti tačni u minuti? Sekundi? Nanosekundi?
Da li vam je jasno o čemu pričam?
Meni baš i nije ali se trudim...
Ako vam se nešto razjasni javite i meni da ne trunem u neznanju...

Arkadije Jovanović

Нема коментара:

Постави коментар