уторак, 21. октобар 2014.

DA LI ZNATE KAKO IZGLEDA SRPSKI ROBOT?




Hiljadu mu triliona miliona hiljada pronalazaka. Odlučio sam pre neki dan da pronađem nešto novo. Prvo sam pronašao jednu lepu svesku. Lepo sam u svesku  zapisao šta sam smislio da pronađem ali sad ne mogu da pronađem svesku u kojoj sam to zapisao… 
Tražim evo već nekoliko dana gde sam to zapisao ali uzalud… 

Ko što bi rekli naš čuveni narodni heroji Tihi i Prle: “Ako nešto ne možeš pronaći najbolje je da ga nađeš pre nego što neko drugi to uradi…” Tražim svuda, ali uzalud… Nema šanse!
Zbog toga sam odlučio da kao pronalazač i naučnik pronađem robota koji će da pronalazi izgubljene stvari.

Odlučio sam da robot izgleda kao polu mačka - polu zec. Biće visok 1,30 metara i težak 100 kilograma a kretaće se brzinom i do tri kilometra na čas uz pomoć narandžastih i belih kružića.
On će moći da daje glasovna i vizuelna obaveštenja govoreći i projektujući slike, kao pokretni video-projektor, kao i da prazni kante za otpatke i sređuje prostorije, ukoliko nema druga posla. Naravno, ako je prethodno za to programiran.
Robot može da se stavi u pogon 'automatskim pilotiranjem' ili daljinskim upravljanjem uz pomoć bežične telekomunikacione mreže.

Probao sam ja i ranije da pravim robote.  Prva mašina imala je samo noge, bila je teška i nezgrapna, a svaki njen korak trajao je pet minuta, što moram priznati nije baš brzina. Takav robot je mogao samo da hoda i ništa ne radi, troši baterije I pored njega je uvek trebalo da budu najmanje dva naučnika. Ne znam zašto su mi ukinuli projekat…
Kasnije sam dodao i trup, zatim ruke i na kraju glavu a kada je robot počeo da liči na astronauta, dobio je i ime - Srpče.  Ovaj robot je mogao da sa baterijama koje se pune 24 sata ide čitavih pet minuta.

E sada hoću da konstruišem, usavršenu verziju Srpčeta koji će biti visine metar i trideset, i težine 54 kilograma, koji ume da korača, trči, skače, da uljudno pozdravlja i, što je najvažnije, da obavlja razne poslove. Njegovi pokreti su zapanjujuće elastični, bez trzajeva i zastajkivanja. U stanju je da trči brzinom od sto metara na sat, pa čak i da skreće dok hoda ili trči. Takođe ume da gura kolica sa teretom od 250 grama i da prihvata i nosi poslužavnik na kome za sada ne može da stoji ništa jer sve ispusti i prospe ako se bilo šta stavi.
Srpče liči na omanjeg astronauta, u belom skafandru i sa kacigom sa zatamnjenim staklom, iza koga se kriju kamere i senzori. Razvijen je kao eksperimentalni model ali uskoro nameravam da mu poverim posao pronalazača izgubljenih stvari, s tim da imam problem što su se dosadašnji prototipovi svi izgubili i ne mogu da ih nađem… 

Ne znam šta da radim… 
Ne znam… 
Prosto nisam pametana kako, šta, gde da dodam ili oduzmem… 
Ali rešiću to već ja, pre ili kasnije…

Arkadije Jovanović

Нема коментара:

Постави коментар