уторак, 20. фебруар 2018.

ЗАШТО ПАДА СНЕГ



Зашто пада снег
Само кад он хоће
Да ли га наручити
Некад неко моће

Зашто пада снег
Са далеког неба
Већ као сва трава
Да расте он треба

Не знамо од горе
Када ће он доћи
А кад је ко трава
Он расти ће моћи

Тада би сва деца
И одрасли знали
За време распуста
Снег би сложно брали



САША ЈОВАНОВИЋ



понедељак, 19. фебруар 2018.

БОЈЕ



Црвена је љубав
Бела боје среће
Црна је сва туга
Зелена пролеће

Жута ми је јесен
Бела ми је зима
Док нам радост наша
И све боје има

Небо ми је плаво
Река често сива
Док риба у тегли
У безбојном плива

Црна ми је ноћ
А бео ми дан
Бео ми је јастук
Шарен ми је сан

Крв ми је црвена
Са црном бих плако
Али сваку боју

Ја испрљам лако




Саша Јовановић

ВОЈВОЂАНСКЕ ШУМЕ






Војвођанске шуме наше
Наша плућа зраком хране                                                                
Од сунца нас лети крију                                                                              
Од хладноће зими бране

Многи живот ту се рађа                                                                              
Многи живот ту опстаје
Војвођанска шума наша                                                                                         
Не узима - само даје

Војвођанске шуме старе
Од столетног храста здане                                                                       
Многа бића, многе биљке                                                                                
У њима се стално хране

Војвођанске шуме мале                                                                                    
По равници разбацане                                                                                  
Да нападну неће никог                                                                               
Само хоће да се бране

Зато чувај свако дрво                                                                                     
Зато чувај сваки луг                                                                                      
Зато чувај сваку шуму                                                                            
Природе си онда друг


Саша Јовановић

петак, 16. фебруар 2018.

СЛОН ЈЕ НАЈЛЕПША ПТИЦА...








СЛОН ЈЕ ЗА МЕНЕ
НАЈЛЕПША ПТИЦА
КАД ЛЕТИ, ЛЕТИ
КАО ПТИЦА ПРАВА



ЖИВИ У КРОШЊИ
АФРИЧКОГ ДРВЕТА   
А ЛЕПО ЦВРКУЋЕ

БАШ КАО КРАВА




Саша Јовановић

уторак, 13. фебруар 2018.

ZAŠTO LJUDI NE ČITAJU – ČIKA KEKIN DNEVNIK


Dragi dnevniče...

negde sam čitao da je dobro čitati...
Za one koji nisu upoznati sa ovom aktivnošću, čitanje je ljudski proces usvajanja značenja iz pisanih tekstova... Da li ste upoznati sa tim? 
Prosečna osoba se nalazi u prilici da čita na hiljade reči svakog dana. Bilo da se radi o knjizi, o novinama, ili o časopisu...
U mom proučavanju sam došao do podatka da kod nas veoma mali procenat prosečnih osoba koristi ovu šansu...

Moja baba tetka Persida je baš volela da čita. Jednom se nešto ona začitala i čitajući upita deda strica Gavru: „Jeli Gavro, deder reci mi gde su Alpe?“
„Otkud ja znam, ti si spremala kuću...“, odgovori joj deda stric Gavra iz dvorišta.
Bolje čitati bilo šta, nego ništa... 
                                                                                                      
Sećam se kako je strina Mara volela da čita...
Toliko je volela da čita da čak ni za vreme okupacije nije išla u toalet bez nemačkih novina iako nije znala ni reč nemački...
To je zato što naših novina nije bilo a ona je toliko volela da čita...

Osim velike mogućnosti za proširivanje znanja, istraživanja Univerziteta u Botošu pokazuju da je čitanje najefikasnije sredstvo za uklanjanje stresa. Ovde kod nas ljudi su pod takvim stresom kao da niko ništa ne čita, radije piju bensedine, čajeve protiv stresa ili idu kod vidovnjaka, iscelitelja i magova...

Oni koji ne čitaju pravdaju se time da knjiga oduzima previše vremena, da je prevaziđena, da slabo vide, da ih boli glava od čitanja, neki se pravdaju čak i time da ne znaju da čitaju...
Ove što nemaju vremena mogu da razumem, ljudi jednostavno nemaju vremena...
Ove što slabo vide takođe mogu da razumem...
Eto, pre neki dan je deda Gruja, deda Gavrin brat došao kod doktora i rekao: „Doktore, trebaju mi naočare, izgleda da slabo vidim...“
„Sigurno je da vam trebaju naočare, ovo je banka“, odgovorili su mu...

Nikako ne mogu da razumem ove što ne znaju da čitaju...
Zašto ne nauče da čitaju? Oni pojma nemaju šta propuštaju...
Propuštaju da mogu da nađu izgovor zašto ne čitaju...

Veliki mislilac i akademik iz Sakula, Mile Glavonja ima svoj stav o čitanju:
"Previše čitati šteti procesu razmišljanja. Najveći mislioci koje sam susretao na pijaci u Bubanj Potoku, koje sam proučavao, bili su gotovo najmanje načitani."

Nečitanje najviše brine pisce...
Ja kad sam napisao svoj prvi roman kupaca romana nije bilo. Neprekidno sam razmišljao šta da uradim kako bi ljudi čitali moj roman, to jest  kako da prodam štampane primerke knjige. Najednom mi sinu ideja – dao sam oglas u novine narednog sadržaja:
„Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muzičar, rado bi se oženio sa gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana “Ništa bez ljubavi” koji je napisao Profesor Arkadije...“
Roman je ubrzo rasprodan...

U našoj porodici se čitanjem bavila i strinina sestra od strica Sofija Bukvar koja je uobičavala nama deci i da govori:
 "Čuvajte se tekstova o zdravlju, možete umreti zbog štamparske greške.“

Ne znam...
Mada, znam ja, ali možda mi nije baš sve jasno...
Ustvari, jasno je meni samo nisam pametan...
Mislim...
Stvarno...




понедељак, 12. фебруар 2018.

SVO ZNANJE POČINJE OD OCA - ČIKA KEKIN DNEVNIK



Dargi dnevniče,

Ne postoji oblast ljudskog života za koju mi nemamo vrhunske stručnjake. 
Pa mi imamo i stručnjake koji se bave samo stručnjacima...
Evo baš neki dan kaže meni moj prijatelj Pera, zvani Katedra, inače dekan fakulteta za stručnjake u Kajtasovu, kako imamo sve više i više univerzalnih stručnjaka...
Zajedno sa njim sam proučavao sve te profile stručnjaka kojima obiluje naša država i kojima se možemo pohvaliti pred celim svetom. Ti stručnjaci su tako stručni da su oni stručnjaci nad stručnjacima...

Eto, na primer, naš stručnjak za bankarstvo je stručnjak koji ti ponudi svoj kišobran kad je sunčan dan i traži ga natrag kad počne padati kiša.

Naši ekonomisti su takvi vizionari da će oni sutra znati zašto se ono što su predvideli juče nije dogodilo danas.

Naš stručnjakintelektualacima sposobnost da razmišlja duže od dva sata o nečemu što nije fudbal i pivo.

Neverovatna sposobnost naših programera se ogleda u tome što su oni sposobni da reše problem koji nisi ni znao da ga imaš, i to na način koji ne razumeš.

U svetu smo poznati po našim stručnjacima konsultantima koji ti skinu sat s ruke, kažu ti koliko je sati i to ti naplate.

Ne znam šta bi smo radili bez naših statističara koji mogu imati glavu u šporetu, noge u zamrzivaču, a ipak će reći da se u proseku osećaju dobro.

Za sve to je neophodan timski rad jer jedino tako postoji mogućnost da se krivica prebaci na druge.     

Jedan od retkih svetkih stručnjaka koji možda može da se meri sa našim je Popaj, stručnjak za spanać i mišiće! Proučavajući Popajevu stručnost naučnici sa Instituta za zeleniš u Pećincima, su ustanovili da svakodnevno uzimanje spanaća znatno snaži mišiće.  

Mi smo uvek i u istoriji imali neprevaziđene stručnjaka između ostalog i stručnjake za borbu i ratnu strategiju. Posle završetka Drugog zasedanja AVNOJ-a upita jedan delegate Tita:
- Dokle će trajati rat, druže maršale?
- Do kraja - odgovori mudro i strateški Josip Broz Tito…

Kod nas obrazovanje počinje još u porodice…
I ja sam prve koraku u svet struke i nauke napravio uz oca…

Stalno sam zapitkivao tatu:
”Kako oni ronioci dišu pod vodom?”
”Ne znam sine... Šta ga znam...”, spremno je otac odgovarao…
”A kako oni austronauti dišu gore?”
”Pa ne znam baš tačno sine. Ne znam kako dišu.”
”A kako oni piloti dišu, kad gore nema vazduha?”
”Pa ne znam sine kako dišu.”
”Tata, izvini što te umaram ja ovako…”
”Ako, ako sine... Samo pitaj... Kako ćeš znati ako ne pitaš….”

Ne znam…
Mislim znam ja, samo mi možda nije jasno…
Nego, jasno je meni ali nisam pametan…
Mislim…

Stvarno…

недеља, 11. фебруар 2018.

DA LI STE ZAVISNI OD KOMPJUTERA? – ČIKA KEKIN DNEVNIK



Dragi dnevniče,

Ova tehnologija je daleko dogurala…
Gurala, gurala i dogurala…
Kompjuter sad ima svako, kao nekad kutiju sa šibicama…
Eto i ja sam se malko posvetio kompjuterima i proučavam razne programe, internjete, sajberspejsove, igrice, skrivene direktorijume, otvorene filmove, društvene i nedruštvene mreže...
I dok sam proučavao te zapetljane kompjuterske zavrzlame dobijem pismo od svoje supruge…
I to pravo pismo…

“Dragi mužu,
šaljem ti ovo pismo u lažnoj koverti od neke kompjuterske kompanije, da bih bila sigurna da ćeš ga pročitati. Molim te oprosti mi za ovu prevaru, ali mislila sam da bi trebao da znaš šta se dešava u kući u zadnje dve godine otkako si kupio taj kompjuter.
Deca su dobro. Marko je napunio 7 godina i nacrtao je portret cele porodica.
Tako bi bio ponosan na njega da samo vidiš kako je tebe nacrtao. Stolica i vrh tvoje glave odostraga izgledaju vrlo realistično.
Maja je još uvek presrećna što si proveo s nama njen rođendan. Kaže da joj je to bio najbolji dan, iako je padala kiša i nije bilo struje.
Ja sam takođe dobro. Ofarbala sam se u plavo prošle godine. Moj šef se brine o mojoj karijeri i postao je jako dobar porodični prijatelj. Kuća dobro izgleda. Nisam sigurna da si primetio da sam ofarbala zidove prošlo proleće.
E, dragi moj, moram da se pakujem. Moj šef nas vodi na skijanje. Zaposlila sam čistačicu da se brine o tebi i o kući dok nas nema. Doliće ti kafu, doneće ti jelo za sto, baš onako kako ti voliš. Nadam se da ćete ti i tvoj kompjuter provesti lepo vreme zajedno dok nas nema. Marko, Maja i ja često mislimo na tebe.
Pokušaj da nas se setiš kad restartiješ kompjuter.
S ljubavlju, tvoja žena.”

Malo sam se trgnuo…
Leđa me bole, prsti mi se grče, a moja bliža i dalja okolina me prepoznaje samo s leđa...
Da li sam možda postao zavistan od kompjutera?
Možda mi je kompjuter zbilja tako dobar prijatelj ili već trebam početi s laganim odvikavanjem. Malo sam se preispitao…
Osim što su mi jagodice na prstima žute od pušenja, sada na njima imam i otiske slova...                       
Sin mi kaže da me je spreda nekako drugačije zamišljao. 
Ujutro kažem supruzi: “Draga, doručak je on-lajn.” 
Ne mogu više kontaktirati sa mamom jer nema modem.
Kompjuter me košta više nego auto.
Sam sebi šaljem i mejl da se podsetim na neke stvari. 
Svakih sat vremena obećam sebi da ću ostati za kompjuterom još samo 5 minuta. 
I što je najgore, počeo sam da pišem tekstove za novi žanr kod narodnjaka – sajber folk.

Evo i jedne pesme pod imenom 
SINOĆ SAM TE GUGLO

Sinoć sam te guglo
tražio po fejsu
tvitao ti majku
klik’o po majspejsu…
                                                                                                      
Ne znam šta da vam kažem…
Nego, znam ja, ali nije to baš sve jasno…
NIsam pametan…
Mislim…
Stvarno…